Šta Vam prvo padne na pamet kada se spomene Skandinavija? Verovatno su u pitanju dugi zimski dani uz pregršt snega, netaknuta priroda, i visok standard. Iako sve to zaista jesu odlike skandinavskih zemalja, ovog puta ćemo se okrenuti jestivim simbolima. Dobra vest je da njihova gastronomska ponuda nije bazirana isključivo na usoljenoj ribi, pa će i oni probirljiviji pronaći nešto po svom ukusu. Skandinavska kuhinja ne zapostavlja ni sladokusce! Pridružite nam se i zavirite u svet skandinavskih deserata.
Dansko pecivo
U pitanju je jedno od najpoznatijih vrsta peciva koje se konzumira širom planete. Šta dansko pecivo čini posebnim? Njegova delikatna priroda utiče na celokupan doživljaj degustacije. Tanani slojevi uz vazdušastu teksturu oduševljavaju svakog ko ovo pecivo proba. Međutim, njegovo poreklo buni istoričare, jer iako je popularizaciju doživelo upravo u Danskoj, podaci govore u prilog austrijskim pekarima, koji su u Dansku doneli recept, umeće, i inspiraciju. Osnova ovog peciva je uvek ista, a nadevi mogu biti bogati voćem, kremasti, ili slani. Ukoliko zađete u bilo koju pekaru u Kopenhagenu bićete preplavljeni izborom. Spandauer je jedno od danskih peciva distinktnog ukusa, a ime je dobilo po obliku starog zatvorskog bloka u Berlinu – Spandau. Karakteriše ga već spomenut prepoznatljiv oblik, dok punjenje podrazumeva “engleski krem” (custard cream) ili marcipan. Najčešće je samo posuto šećerom u prahu, ali je ukus raskošan i nezaboravan.
Kransenkake
Kransenkake je tradicionalni norveški kolač koji izgleda unikatno i nezaboravno! Podrazumeva toranj od minimum 18 zasebnih prstenova, koji su poslagani od najvećeg do najmanjeg, jedan na drugi. Pravi se od bademovog brašna, jaja, skroba, i šećera, dok se na kraju ukrašava šećerom u prahu, jestivim cvećem, ili prelivima. Tokom novogodišnjih i božićnih praznika ga možete pronaći i u prodavnicama, a cele godine je deo svih važnih proslava, uključujući i rođendane i venčanja. Konzumira se tako što se prsten po prsten skida i služi gostima podeljen na jednake, odnosno manje, delove. Ukus ovog kolača je jednostavan i pun, pa se savršeno slaže uz kafu, neki voćni čaj poput čaja od limuna, ili čašu kuvanog vina.
Skandinavska slatka supa
Ovaj desert kombinuje blagodeti više vrsta jela u jednom! Jede se kašikom, sadrži voće, i ugrejaće Vas tokom hladnih dana. Lista sastojaka je podložna izmenama, ali bi osnova trebalo da ostane ista. Skandinavska slatka supa podrazumeva suvo voće (jabuke, grožđice, kajsije i šljive bez koštice) potopljeno u ključalu vodu koje se kuva uz tapioku, zvezdasti anis, i štap cimeta. Pred kraj kuvanja, nakon dvadesetak minuta, se mešavini doda čaša voćnog soka, i supa je spremna za degustaciju! Može se konzumirati topla, hladna, kao doručak, ili kao desert. Neretko se ovoj supi doda i malo crvenog vina, ali u tom slučaju je rezervisana samo za punoletne osobe.
Šta još vole Skandinavci?
Pored deserata koje možete konzumirati u pekarama, poslastičarnicama, ili kao deo intimnijih okupljanja, prodavnice širom Skandinavije su prepune slatkiša u vidu raznih vrsta bombona. Bombone su u jednom trenutku bile toliko popularne u Švedskoj da su pokušajima vlasti da se njihova konzumacija svede na minimum dobile i svoj dan – subotu, pa tako deca i odrasli uživaju u biranju slatkiša petkom, pripremajući se za sutradan. Naravno retko ko se pridržava ovog pravila. Među skandinavskim kupovnim slatkišima ćete naići na mnoge neobične kombinacije, i budite spremni na miks slatkih i kiselih ukusa, kao i na prisustvo sladića.
Koji skandinavski desert biste Vi probali?
Skandinavski deserti su najčešće puterastih aroma što ih čini savršenim za prilagođavanje ličnim ukusima. Tako jedan puterasti keksić sami možete dopuniti voćnim marmeladama, seckanim orašastih plodovima, ili ga možete umakati u omiljeni napitak. Iako Vam se neki desert može činiti previše dosadnim, imajte na umu da su brižno kreirani vekovima, i da ćete se verovatno već nakon prvog zalogaja oduševiti skladom aroma. Koji skandinavski desert biste Vi probali?
Ostavite komentar