Kako se leto polako približava kraju tako je pred nama jedna od mnogima najmrskijih obaveza – spremanje zimnice. Uloženo vreme, trud, i novac se najpre vrate kroz ukus onoga što ste spremili, naročito ukoliko ste obožavatelj neke posebne namirnice.
Tradicija pravljenja zimnice postoji vekovima, iako u poslednje vreme sve više jenjava. Bez obzira na to da li ste ljubitelj samog procesa, bez ovog načina konzervisanja hrane ne bismo bili u mogućnosti da uživamo u brojnim plodovima, i voća i povrća, van sezone. Pa, da li ste spremni za pravljenje zimnice?
Šta je sve zimnica?
Mnogi od nas koriste ovu reč nesvesni šta sve ovaj pojam obuhvata. Zimnica podrazumeva hranu koja je načinom obrade sačuvana za kasniju upotrebu, odnosno, sezonske namirnice se sušenjem, stavljanjem u šećer, so, ili kiselinu čuvaju za neko naredno godišnje doba.
Razlikuje se od podneblja do podneblja. Tako ćete na hladnom severu često pronaći sušenu, usoljenu, ribu, koja za naše predele nije karakteristična. Nezavisno od oblasti u kojoj se sprema, zimnica se nakon finalizovanja procesa pripreme čuva u ostavi, u podrumu, na tavanu, a pre par decenija, pa i vekova, se čuvala u posebno napravljenim rupama u zemlji – takozvanom trapu.
Zimnica karakteristična za naše predele
Jedan od starih srpskih običaja podrazumeva dočekivanje gostiju uz slatko i vodu. Domaćica na tacni iznosi slatko u posebnoj činiji i onoliko kašičica i čaša vode koliko ima gostiju. Običaj je da gost uzme samo jednu kašičicu slatkog za okrepljenje i otpije gutljaj vode.
Slatko se najčešće pravi od bobičastog ili crvenog voća, ali neretko se tu nađu i šljive, kajsije, ili dunje. Ne tako česte varijante su slatko od smokvi, grožđa, lubenica, pa čak i slatko od čeri paradajza. Pored ove varijante, voće se čuva i sušenjem ili pravljenjem pekmeza, džema ili marmelade. O razlici između ova tri namaza smo već pisali. U poslednje vreme se čistom voću dodaju i čokolada, rum, cimet, ili neki drugi začini.
Ako ostavimo po strani, sušene čajeve, sokove, kompote, i pekmeze, prelazimo na mnogima draži, slani deo zimnice. Najčešće se prave kiseli krastavčići, stavlja se kupus u burad, i pravi se nezaobilazan ajvar.
Ajvar predstavlja svojevrstan izazov kada je u pitanju zimnica. kada pitate bilo koga ko je bar jednom pravio ajvar, često ćete čuti da je u pitanju mukotrpan posao koji iziskuje i ogromnu količinu strpljenja. Šta je to toliko komplikovano kod ajvara? Svaki korak se mora obaviti bez greške.
Potrebno je odabrati pravu papriku, peći je napolju (ne u rerni), oguliti je i očistiti od semenki. Tokom guljenja i čišćenja ne sme se koristiti voda jer se onda ispira ukus i ajvar bude bljutav i bez mirisa. Potrebno je ukloniti višak tečnosti i papriku dobro ocediti. Nakon toga se paprika melje i stavlja u nauljenu šerpu na kuvanje.
Međutim, prvo se paprika prelije vrelim uljem i sačeka se dvadesetak minuta da paprika upije ulje. Kada tokom kuvanja ispari polovina količine dodaju se šećer, so i sirće. Kada počnu da se pojavljuju klobuci i kada tokom mešanja varjača ostavlja trag na dnu šerpe – smesa je gotova. Ovako pripremljena smesa se presipa u steirlisane vruće tegle i ostavlja se na postepeno hlađenje.
Zvuči komplikovano? Jeste! Ako ne možete da zamislite zimu bez ajvara, a nemate vremena, ni alata za ceo proces pripreme, ajvar možete pronaći na policama skoro svake prodavnice. Ukoliko želite pravi, domaći, ukus ajvara, birajte Manari ajvar koji pruža uživanje u dobro poznatom ukusu bez mukotrpnog rada.
Oni manje zahtevni će napraviti belolučanu papriku, kiselu papriku, ili kuvani paradajz. Pored kupusa, u bure se može staviti i karfiol, a od povrća koje nam bude višak uvek može da se napravi mešana salata koja je zvezda bilo koje zimske trpeze.
Da li imate vremena i volje za pravljenje zimnice?
Tačno je da je najbolje kad sami nešto napravimo jer ćemo uvek odabrati ono što je po našem ukusu ne štedeći ni na trudu ni na kvalitetu sastojaka. Međutim, užurban tempo života, naročito u gradskoj sredini, nas često ograničava i sprečava nas da namere sprovedemo u delo.
Ako baš volimo domaću zimnicu, možemo odvojiti jedan vikend za ovu kulinarsku avanturu i, uz pažljivo odabrano društvo, spremiti bar neku manju količinu omiljene zimnice.
Šta kažete na tu ideju? Da li ste spremni za pravljenje zimnice? Bez čega Vi ne možete da zamislite zimu?
Ostavite komentar