Delikatesi - šta znači i kako su nastali

Ukratko na ovu temu...

Tradicionalno, „delikatesi“ ili „delikatesna trgovina“ je maloprodajna ustanova koja prodaje izbor fine, egzotične ili strane hrane. Delikatesi potiču iz Nemačke (original: Delikatessen) tokom 18. veka, a u Sjedinjene Države su se proširili sredinom 19. veka. Evropski imigranti u Sjedinjene Države, posebno Jevreji iz Aškenazija, popularizovali su delikatesne proizvode u američkoj kulturi početkom 19. veka. U novije vreme, mnoge veće maloprodajne prodavnice poput supermarketa imaju odeljke za „delikatese“.
„Delicatessen“  je nemačka pozajmljenica koja se na engleskom prvi put pojavila krajem 19. veka i množina je od „Delikatesse“. Nemački oblik pozajmljen je iz francuskog „délicatesse“, koji je i sam pozajmljen iz italijanskog „delicatezza“, iz „delicato“, čiji je koren reč latinski pridev „delicatus“, što znači „pružanje užitka, divan, ugodan“.  Prva amerikanizovana kratka verzija ove reči, „deli“, nastala je verovatno posle Drugog svetskog rata (prvi dokaz iz 1948)..

Istorija

Nemačka prehrambena kompanija „Dallmayr“ se smatra prvom kompanijom koja se bavila delikatesnim proizvodima. 1700. godine  postala je prva prodavnica koja je uvozila banane, mango i šljive nemačkom stanovništvu iz dalekih mesta poput Kanarskih ostrva i Kine. Nakon više od 300 godina kasnije, ova kompanija i dalje je najveći biznis ove vrste u Evropi.

Razglednica Dallmayr iz 1912. godine.

Prvi delikatesni proizvodi koji su se pojavili u Sjedinjenim Državama bili su u Njujorku početkom 1880-ih, a prva reklamirana upotreba ove reči dogodila se početkom 1884. u Sent Luisu u državi Missouri nakon otvaranja „Sprague's Delicatessen“,  prvobitno otvorena kao trpezarija/gostiona a ubrzo pet popularnih objekata za ručak u centru koji su radili između 1884. i 1906. Prve delikatesne prodavnice u Njujorku služile su nemačkoj imigrantskoj populaciji koja tamo živi. Kako se nemačko-jevrejsko stanovništvo povećavalo u Njujorku tokom sredine do kasnih 1800-ih, „kosher“ delikatesi su počeli da se otvaraju; prvi je osnovan 1889. U Sjedinjenim Državama, krajem 20. do početka 21. veka, supermarketi, prodavnice lokalne ekonomije i lokali brze hrane počeli su da koriste reč (često skraćenicu kao „deli“) za opisivanje delova svojih prodavnica. Pad broja nezavisnih maloprodajnih delikatesnih objekata najviše je zabeležen u Njujorku: od najvišeg nivoa tokom 1930-ih sa oko 1.500 jevrejskih delikatesnih prodavnica, samo je 15 postojalo tokom 2015.god.


Delikatesi kroz regione i zemlje...

U većini Australije termin „delikatesna hrana“ zadržava evropsko značenje visokokvalitetne, skupe hrane i prodavnica. Veliki lanci supermarketa često imaju odeljenje za delikatese, a nezavisni delikatesi postoje u celoj zemlji. Oni nude razne suhomesnate proizvode, kobasice, kiselo povrće, umake, hleb i masline.
U Južnoj Australiji i zapadnoj Australiji, „deli“ takođe označava malu radnju ili bar sa mlekom, a neka preduzeća koriste „deli“ kao deo svog poslovnog imena. Tradicionalni delikatesi takođe postoje u ovim državama, s tim što se „kontinentalni delikatesi“ ponekad koriste za označavanje evropske verzije.

U Kanadi se koriste oba značenja „delikatesa“. Kupci evropskog porekla često koriste taj izraz na način koji je u skladu sa njegovim izvornim nemačkim značenjem, ali, kao i u Sjedinjenim Državama, delikatesi mogu biti kombinovana prehrambena prodavnica i restoran.

Delikatesi kroz regione i zemlje

U Evropi „delikatesi“ znači visokokvalitetnu, skupu hranu i prodavnice. U zemljama nemačkog govornog područja uobičajeni sinonim je Feinkost (fina hrana), a prodavnice koje je prodaju zovu se Feinkostladen (delikatesne prodavnice). Robne kuće često imaju Delikatessenabteilung (odeljenje za delikatese). Evropski delikatesi uključuju Fauchon u Parizu, Dallmair u Minhenu, Julius Meinl am Graben u Beču, Harrods  i Fortnum & Mason u Londonu, Peck u Milanu i Jelmoli u Cirihu.

Iako se delikatesni američki stil može pronaći i u Evropi, kao takvi se dopadaju luksuznom tržištu. U Rusiji se prodavnice i delovi supermarketa približni američkim delicijama zovu „kulinariya“  i nude salate i gotova jela. Delikatno meso i sirevi, sveže sečeni na kriške i začinjeni, prodaju se u posebnom odeljku. Prodavnica hrane „Eliseevsky“ u centralnoj Moskvi,  slična je evropskim delikatesnim radnjama. Od carske ere, Sovjeti su delikatesne radnje očuvali kao rešenje za teško dostupne ruske delicije. Delikatesne prodavnice takođe mogu da obezbede hranu iz drugih zemalja i kultura koja nije lako dostupna u lokalnim prodavnicama hrane. U Italiji se delikatesna hrana može nazvati „gastronomia“, „Negozio di specialita gastronomiche“, „bottega alimentare“ i u novije vreme „salumeria“. U Francuskoj je poznat kao „traiteur“ ili „epicerie fine“.

U Sjedinjenim Državama, delikatesna trgovina (ili „deli“) često je kombinovana prehrambena prodavnica i restoran, mada se taj izraz može koristiti i za restoran sa striktnim „za poneti jelima“ ili „za sedenje“. Ove radnje podrazumevaju širi, sveži meni nego lanci brze hrane, retko koriste friteze (osim piletine) i rutinski priprema sendviče po narudžbi. Takođe mogu poslužiti vruću hranu sa parnog stola, slično kafeteriji. Iako se deli-radnje razlikuju po veličini, one su obično manje od klasičnih prehrambenih prodavnica.

Američka delikatesna hrana podrazumeva sveže slajsovano suhomesnatu pripremu na ovalima. Pored sendviča po narudžbi, mnoge američke deli-radnje nude zelene salate po narudžbi. Jednako uobičajene su pripremljene salate od testenine, krompira, piletine, tunjevine, škampa i sl., izložene na tezgama i prodaju na meru. Takođe se prodaju gotova piletina (obično pečena ili pržena), škampi ili jela od patlidžana. Delikatesni proizvodi nude razna pića, kao što su prethodno upakovana bezalkoholna pića, kafa, čaj i mleko. Obično su dostupni i krompir čips i slične grickalice, novine i sitni slatkiši poput bombona.

Možemo zaključiti da  „delikatesi“ podrazumevaju neuobičajene i specifične, posebne i drugačije specijalitete i pakovanja iz pretežno prehrambene industrije, ali i sve ostale elemente čiji je krajnji cilj da konzumentu pruže kompletan i upotpunjen osećaj gastronomskog užitka i zadovoljstva. „Delikatesi“ su u tom smislu povezani sa pojmom sreće, zadovoljstva i užitka, i kao takvi podstiču svakog pojedinca da podigne kvalitet življenja na viši nivo od uobičajene rutine, koja se, dolaskom moderng doba, nametnula kao pravilo. Delikatesi i „lifestyle“ koji oni kao takvi podrazumevaju su upravo oponent brzom tzv. modernom životnom stilu koji kreira rutinu.

Verovatno je to glavni razlog zbog čega svi volimo „delikatese“!