Već sa prvim opalim listom oni pesimističniji među nama krenu da razmišljaju o zimi. Iako na trenutke može biti neprijatna, zima danas ne menja tok naših svakodnevnih života u meri u kojoj ih je menjala par decenija, ili par vekova ranije. Tada je jesen bila signal za ono neizbežno – spremanje hrane za duge zimske mesece, kada su voće i povrće bili skoro pa nedostupni. Danas to nije slučaj, ali je početak jeseni i dalje idealno vreme za spremanje zimnice.
Šta se to sprema u našim krajevima?
Mnogima na pamet padnu, kada se spomene zimnica, turšija, ajvar, i pekmez od kajsija. Istina je da su naši predeli izuzetno bogati, kada je u pitanju izbor voća ili povrća za preradu, i ostavljanje na stranu za one hladnije dane, te da je dijapazon zimnice značajno širi. Običaj je da se od voća pravi slatka zimnica, dok je povrće rezervisano za slanu, odnosno, kiselu zimnicu. Ovde, naravno, u obzir ne uzimamo činjenicu da je paradajz voće, a lubenica povrće. Za razliku od Skandinavaca mi ne usoljavamo ribu, ali sušimo, najpre, svinjsko meso. Tim načinom pripreme su naši preci, bez zamrzivača i frižidera, mogli da računaju na mesne obroke tokom zime. Pored suhomesnatih proizvoda, koji zvanično ne spadaju u zimnicu (iako su se pravili sa istim ciljem), razlikujemo dve osnovne, već spomenute, vrste zimnice – slatku i slanu zimnicu.
Slatka zimnica
Ništa bez pekmeza! Kada je slatka zimnica u opticaju ne može se izbeći bar jedan voćni namaz, bio to pekmez, džem ili marmelada. Voće se, doduše, prerađuje na još par načina, pa tako možemo konzumirati kompot, slatko, voćni žele, sir, ali i voćne sokove koji najčešće dolaze u obliku sirupa. Iako izuzetno liče, kompot i slatko se u osnovi razlikuju po količini šećera, odnosno šećernom sirupu kojim se odabrano voće preliva, pa je tako slatko znatno slađe. Žele ima strukturu pravog želea, dok je od voćnih sireva najpoznatiji čuveni kitnikez, odnosno sir od dunja. Pravi je predstavnik tradicionalnih vojvođanskih slatkiša, mada se danas retko sreće po domaćinstvima. Što se izbora voća tiče, danas domaćice prave i slatko od kora lubenice, tako da je skoro svako voće podobno, za ovu, ili onu vrstu konzervacije.
Slana zimnica
Kada bismo birali zvezdu slane zimnice, teško da bismo našli pobednika. Neki vole ajvar, drugi ne mogu da zamisle bogato začinjene obroke bez turšije, a gde su tek kiseli kupus i belolučena paprika?! Bez kiselog kupusa nema sarme, a bez sarme je teško zamisliti svečani ručak za vreme novogodišnjih praznika. Ranije su se, doduše, kupus, karfiol, pa i turšija, kiselili u buradima, dok danas domaćice pre biraju tegle. Od kornišona do zelenog paradajza, svih varijacija ajvara, cvekle, ili nešto egzotičnije zimnice poput paprika u medu, zimski obroci bi umnogome bili monotoniji bez slane zimnice.
Da li pre birate slanu ili slatku zimnicu?
Na koju deliciju Vi prvo pomislite kada se spomene zimnica? Da li su to providne tegle sa kariranim poklopcima iz kojih se nazire bakarna nijansa pekmeza od kajsija, ili su to tegle pune naseckane i aranžirane šarene salate? Ako imate volju i vreme, ukoliko se odlučite da zimnicu pravite sami, možete je u potpunosti prilagoditi Vašem ukusu. Međutim, ukoliko niste sigurni u svoju veštinu, a želite da se podsetite ukusa detinjstva, odaberite neki od Manari proizvoda iz zimnica asortimana – baby kornišoni, domaći ajvar, ili pekmez od kajsija. Svaki od navedenih proizvoda je napravljen od lokalno uzgojenog voća i povrća, uz minimalne veštačke dodatke, i uz maksimalnu posvećenost tradicionalnom načinu proizvodnje. Da li i Vas miris pečenih paprika, koji se širi ulicama, podseti na neko drugo vreme ili Vas motiviše i inspiriše da dane iskoristite za spremanje zimnice?
Ostavite komentar