Čokoladni musevi, makaroni, mafini, minjoni, širok je spektar modernih, i oku primamljivih slavskih kolača. Bogati najrazličitijim, neretko uvoznim sastojcima, oduševljavaju svakog degustatora. Međutim, pre samo par decenija, slavske trpeze su izgledale malo svedenije, a deserti su bili oni “domaći”. Recepti za iste su čuvani u brašnjavim sveskama, a svaka domaćica je imala svoj set modli. Zbog brzog života, spomenutih kupovnih kolača, koje je lako nabaviti na svakom ćošku, neki domaći kolači odlaze u zaborav. U ovom tekstu ćemo se podsetiti starih srpskih kolača, koji su nekad mamili deci osmehe, dok su ih oni malo smeliji krali ispod krpe još uvek vruće.
Šapice
Neobičnog imena, a još zanimljivijeg oblika, šapice su najpre oduševljavale najmlađe ukućane. U raznim krajevima su bile poznate i pod nešto drugačijim, punijim, imenima kao što su vojvođanske, medveđe ili bakine šapice, dok ćete ih negde pronaći i pod imenom pracle. Kog god da su imena , pravile su se od sastojaka koje je svaka seoska kuća imala u svojoj ostavi - od masti, jaja, šećera, mlevenih oraha i brašna. Iako su neretko bile posluživane kao svečarski kolač, šapice su među domaćicama bile voljene i kao posluženje tokom radne nedelje, jer su mogle dugo da stoje. Dan pred slavu dovoljno je da budu zamešene, ukalupljene, i ispečene, a sutradan bi se izdašno posipale šećerom u prahu. Prhke, a brzo topljive u ustima, ostavljale su puno šećera na prstima.
Vanilice
Tekst o starim kolačima ne bi bio potpun bez vanilica. Od svih njima sličnih kolača, čini se da su vanilice zadržale svoju popularnost i dan danas. Takođe, ne zahtevaju nikakve posebne sastojke, niti umešnost u kuhinji, ali baš kao i šapice, traže kalup, mnogo šećera, i najlepše su od domaćih sastojaka. Za njih su Vam potrebni mast, šećer, jaja, malo sirćeta, i malo vanil šećera, brašno, kao i pekmez po izboru. Pekmez služi da poveže dve polovine, ali i da svojim ukusom učini vanilicu zanimljivom. Da Ii ćete odabrati pekmez od kajsija pa blagom kiselošću “razbiti” dominantnu notu šećera samog kolača, ili ćete odabrati nešto ne tako neočekivano kao što je džem od jagoda, izbor je samo Vaš. Možete ih razdeliti na više grupa i tako dobiti više različitih kombinacija, od kojih je svaka podjednako ukusna.
Salčići
Za sam kraj liste starinskih srpskih deserata tu su salčići, salnjaci, odnosno kolači sa salom. Možda Vam ne zvuče privlačno? Caka je samo u tome što se kod drugih sličnih evropskih lisnatih slatkiša kao masnoća koriste ulje, margarin, ili puter, dok se kod salčića koristi čista svinjska mast. Pronaći ćete gomilu različitih recepata, ali svaki od njih ima iste osnovne sastojke, a to su kvasac, mleko, brašno, jaja, malo soli, šećer u prahu, pekmez po izboru (najčešće od kajsija ili šipka), i onaj “najintrigatniji” sastojak samleveno salo. Salu se ukloni opna, žilice i nečistoće, i takvo se samelje uz pomoć mašine za mlevenja mesa. Razvijeno testo se premazuje salom, pa se preklapa na pola, i postupak se ponavlja dok se ne utroši svo salo. Tada se testo razvije poslednji put, i iseče na kvadrate. Na sredinu kvadrata se stavi malo pekmeza i kvadrat se opet presavije. Ovako pripremljeni kolači se peku na jakoj vatri, a dok su još vrući, posipaju se neizbežnim šećerom u prahu.
Da li ste ljubitelj nekog od navedenih kolača?
Svaki od ovih kolača je specifičan sam po sebi, od prhkih šapica koje se tope u ustima, do kiselkastih vanilica, dolazimo do lisnatih, zasitnih, salčića. Možda danas nisu toliko često viđeni deserti, naročito na svečanijim trpezama, ali ukoliko ih ugledate, ne propustite priliku da Vas već prvim zalogajem teleportuju, u ne tako davnu prošlost kada se sve činilo za mrvu jednostavnije i lakše.
Ostavite komentar