Sama istorija nastanka prve palačinke je pod velom misterije, jer ćete u različitim državama pronaći različite nazive za palačinke na koje smo mi navikli na ovim prostorima. Neko ih zove britanskim, neko francuskim (crêpes), a kod nas su poznate samo pod svojim opšte poznatim, geografsko neodređenim, imenom – palačinke. Istoričari tvrde da su nastale u jednom britanskom selu, još u petom veku, ali je vrlo moguće da je današnja verzija pretrpela bar par sitnih izmena. Mnogima omiljena poslastica, palačinke su dobile i par svojih varijacija pa su tako danas naročito popularne američke, ali, u skorije vreme, i japanske palačinke! Američke palačinke ste možda već probali (a da to niste ni znali), ali da li je isti slučaj i sa japanskim? U nastavku teksta ćemo Vam približiti njihov izgled, teksturu i najčešće topinge, pa ćete ubrzo saznati šta su američke, a šta japanske palačinke.
Američke palačinke
Obično se služe kao deo doručka, naročito u popularnim serijama i filmovima. Možete ih pronaći i na menijima raznih restorana – od onih sa brzom hranom, pa sve do onih sa zahtevnijim specijalitetima. Za njihovo pravljenje je, ipak, potrebna veština, koju, na sreću, možete zameniti prateći savete. Po čemu se američke palačinke razlikuju od domaćih? Lako ćete ih prepoznati! Znatno su deblje i vazdušastije teksture. Osnovni sastojci su slični, s neophodnim dodavanjem praška za pecivo da bi testo dovoljno naraslo. Najbolje je koristiti obično brašno, pored standardnih sastojaka kao što su so, šećer u prahu, mleko, jaje, s tim što se ovoj mešavini pored spomenutog praška za pecivo dodaje i topljeni puter.
Što se topinga tiče, ako želite pravu američku verziju, nemojte preskočiti javorov sirup, a ni hrskavo pečenu slaninu. Sveže voće je takođe dobrodošlo, uz dodatak sladoleda od vanile ili malo šlaga. Pržene jabuke, breskve, i banana će im dodati egzotičnu notu. Ako biste, pak, da ih učinite još zdravijim i nutritivno bogatijim možete ih namazati medom s orasima.
Japanske palačinke
Treća verzija je ujedno i najmekša, ali i najviša, zahvaljujući posebnom načinu pripreme. Doduše, japanske palačinke nisu utkane u viševekovnu gastronomsku tradiciju Japana. Upravo suprotno, doživele su svoju ekspanziju tokom proteklih deset godina. Uprkos tako kratkom prisustvu na poslastičarskoj sceni, danas ih možete pronaći širom Japana, ali i u mnogim svetskim metropolama. Ukus im je specifičan i poseban, pa se često služe i kao desert. Često ih zovu i sufle palačinke, jer su slične teksture, a i tope se u ustima. U čemu je njihova tajna? U razdvajanju belanaca i žumanaca prilikom procesa pripreme i dobrom mućenju. Žumanca se mute sa mlekom, brašnom i vanilom, dok se belanca odvojeno mute sa šećerom, dok se ne dobije smesa koja čvrsto stoji u posudi. Zatim se belancima dodaje smesa sa žumancima, polako, postepeno mešajući. Zahvaljujući tome, smesa za japanske palačinke nije tečna, nego se izdvaja kašikom u tiganj. Takođe, obavezno se koristi poklopac, a u tiganj se dodaje malo vode, pa para pomaže da palačinke ostanu mekane.
Kao i kod klasičnih i američkih palačinaka, topinzi su stvar lične preferencije. Možete im dodati i samo malo šećera u prahu, ili ih možete obogatiti čokoladnim prelivom i seckanim orašastim plodovima poput pistaća. Za pravi japanski restoranski ugođaj odlučite se za palačinke bez topinga uz mača zeleni čaj.
Koje palačinke biste pre probali?
Razlike su, naizgled, suptilne, ali ukoliko budete u prilici da probate obe vrste, lako ćete uočiti njihove posebnosti. Možda vam bude bilo potrebno vreme da prihvatite da su i to palačinke, jer se svakako razlikuju od klasičnih. Ruku na srce, ni američke, ni japanske palačinke se ne mogu umotavati, pa ako ipak volite urolovane palačinke, onda vam ostaju francuske, britanske, odnosno domaće palačinke, filovane pekmezom od kajsija.
Ostavite komentar